Kao da nisam sa ovoga sveta?! Vidim da sam tu ali ne verujem svojim očima. Osnova mog bića ima uporište van domašaja racionalnog. Ja to osećam ali ne mogu da objasnim razumom. Bacam gomilu reči na papir nadajući se da će, u nekom trenutku,  pokazati ključ koja otvara vrata široj percepciji. Moja neprilagođenost nije vidljiva ali je itekako prisutna. Ona prožima moje misli, želje i nadanja. Iz tog nevidljivog izvora stižu u talasima informacije koje ne razumem odmah ali posle nekog vremena ona dođu kao proviđenje, podigne se tamna zavesa  i otkrije svetlost znanja i razumevanja. Nemam baš puno osnova za život u realnosti. Ne,  ja ne živim u svetu mašte i fantazije, to su samo moje omiljene destinacije, ja sam u polusnu, i sanjam i budna sam. Ti svetovi se toliko puta prepliću da se ponekad pitam:Da li sam to sanjala ili....

      Na koncu ja lelujam na kosmičkoj vetrometini. Savijam se i podižem pa onda opet oborim tešku glavu, pod udarcima sudbine, čudnih spletova slučajnih okolnosti, kako god da ih nazovem oni su tu poput nekog pravila koje ima svoju šemu ponavljanja u mom programu. Poput oštećene ploče ja nikako da prebacim na sledeću pesmu. Znam da je to oštećenje- nedostatak vere. Vera bi pomogla da premostim taj žleb na linijama ali ja uporno odbijam da verujem. Posledica nelogičnosti još iz davnih godina detinjstva. Ova egzistencija, sa svim pravilima, šemama, normama, zakonima i propisanim ponašanjima, ciljevima i poželjnim razmišljanjem, pa onda sva zverstva, nepravde i nemoral, ratovi među narodima, sukobi među ljudima. Sve mi je to za nevericu!  Nisam smogla snage da verujem u to što vidim a kako da verujem u ono nevidljivo.

      Gledam kako ljudi postižu mnogo samo verujući u sebe. Ne, ja nisam jedna od njih. Čudna je to hrana-vera. Ja sam je često gladna. Ne predajem se ali i ne borim se.Takav sam materijal. Šta ću? Probala sam da budem kao drugi. Ne ide. Kopirati tuđe misli i dela, mentalitet stada me je vodio ka samouništenju. Nisam robot, nisam mašina, nisam ni ovca. Ne upinjem se ko većina po svaku cenu, ne silujem stvarnost svojim egoističkim željama. Možda grešim ali ne mogu protiv sebe. Ne želim da gazim preko drugih, preko naše majke prirode i svih njenih bića i sila koje ovaj svet drže zajedno. Biti u harmoniji sa svime. Eto to je ono u šta verujem. Mada mislim da ta vera nije sa ovoga sveta.